Greske i Prekrsena Pravila

Ovako... Odlucila sam da se vratiiim!!! *evil laugh!*
Ovaj... *cough* Um, ova mi se ideja vuce po glavi vec neko vreme, a u poslednje vreme posebno mislim na pojedine delove XDDDDDD Ok, morala sam da ispraznim glavu, a ovo je bio najbolji nacin. Vec duze vreme, cini mi se, nisam napisala neki duzi ff, a iskreno, nedostaju mi... Ufff... Mislila sam da mi glavni muski lik ovde bude Bill, ali nisam toliko djubre da ubacim njega, imam razloge XDDDD Zato se vracamo na mog omiljenog lutka, Tommy boy-a ^^ Uhhh...
Kraci sadrzaj... Devojka sa vrlo teskom prosloscu, momak koji ne prihvata ne... Ummm... Najbolji prijatelji, spadala... Zajednicke kazne u skoli, moram li da kazem ista vise... Glavni zaplet je... Pa, ne otkrivam ga do samog kraja XDDDDD
A, da... Cisto da vam kazem da slobodno zamisljate glavnog zenskog lika kao da je nesto slicno Seleni Gomez... *pokusava da prestane da gleda Wizards of Waverly place* Ozbiljna sam XDDDDD Totalno bi bila za tu ulogu XDDDDD



Prolog

Osvanu jos jedno jutro od kojeg se nista nije moglo ocekivati. Ista stara stvar, stara rutina.
I ne bese nicega sto joj je moglo odvratiti paznju od tih sumornih misli dok je ustajala rano ujutru ne bi li se spremila za skolu. Nista cemu moze da se raduje, buducnost nije obecavala apsolutno nista.
Crnokosa devojka zgrabi iz ormana prvo sto joj pade pod ruku i nespretno se obuce. Bila je to ne bas najbolja kombinacija boja, ali morala je da posluzi, kako je vec kasnila. Devojka pospano ubaci par svezaka u svoju torbu, podize je sa poda i izadje iz svoje sobe.
Nadje se pred stepenicama, u hodniku. Lagano je silazila niz njih, ne mareci za vreme, pridrzavajuci se za zid. Bila je to neverovatna zurka sinoc i ona u sebi zavali cinjenici da ima tu mogucnost da se bezbedno izvuce iz svoje sobe na spratu, spustajuci se niz zivicom obrastao zid iza koje su bile sakrivene drvene merdevine, taman toliko dugacke da dopru do njenog prozora.
Devojka se nasmeja, ali ubrzo taj veseli osmeh nestade, trenutka kada stize do podnozja stepenica. Tamo ju je cekala njena baka sa kojom je zivela, kako roditelji bas za nju i nisu marili.
- Crno, Sofija, crno! – obrecnu se ona! – Pogledaj se, licis na klovna! – bese to jedan od boljih komentara na njenu odecu, ali devojka samo skrete niz hodnik ka vratima. Gospodja Vederbi bila je stroga zena koja nije tolerisala nikakvo pijancenje, te se Sofija potrudi da joj zivci ne popuste i da joj ne odgovori, iance ce ova provaliti gde je sinoc isla, a onda ce pronaci i merdevine... Zatim, zbogom tajnim izlascima!
Sofija samo produzi i otvori ulazna vrata te izadje na ulicu. Kada je bila na uglu, ona se osvrnu i baci pogled preko ramena, njene plave oci zaustavise se na kuci njene bake, a onda, uverivsi se da je ne prati, Sofija potrca ka skoli. Debelo kasni, a tek je mesec dana od kako su posli u skolu.
Ulice i zgrade nizale su se jedna za drugom sve dok nSofija ne zadje za jos jedan ugao i ugleda veliku zgradu, ne previse visoku. Bese to skola u koju je isla, ona koju je mrzela.
Sofija uzdahnu I krenu napred, disuci duboko ne bi li smirila srce koje je ubrzano lupalo.
Jos uvek je bilo ucenika ispred ulaza i ona zakljuci da jos nije zvonilo i da je stigla na vreme. Mozda se trcanje ipak isplatilo.
Vezujuci svoju dugu, crnu kosu u rep, Sofija sede na jedinu praznu klupu i izvadi iz svoje torbe raspored casova.
- Hemija! – prosaputa ona sokirano. Zaboravila je koliko tacno mrzi hemiju tih par nedelja koliko je bila odsutna. Za vreme hemije sedela je sa dvojicom najdosadnijih momaka ciji jedini interes bese muzika, i to je bilo sve o cemu su pricali.
- Nije istina – pomisli ona. – Jednom su mi trzili olovke, ali to je sve! - Sofija se nasmeja ovoj cinjenici i ustade. Jos jedan cas hemije bio je nad njom, sumnja da ce se nesto lose desiti odbijala je da se pomeri, a nije popustala.

Profesorka uskoro stize i otvori vrata kabineta, te Sofija jos jednom tesko uzdahnu, pozeli profesorki dobro jutro i sede za svoju klupu, ocekujuci da dosadni blizanci sednu sa obe njene strane i opet preko nje razglabaju o muzici.

*¬*¬*¬*¬*¬*

- Aha, secam se tog jutra. – rece Sofija razdragano. – Mada, tada sam mislila da ste kreteni.
- Znamo! Stalno smo te gledali. Provalili smo da prevrces ocima svaki put kada Bill spomene svoj glas ili kada Tom rkene da se... Pa, koja ono bese rec? – upita Georg sada se grohotom smejuci.
Njih petoro behu se okupili u kuci blizanaca. Prazne limenke piva bile su razbacane svuda po podu, a po jedna limenka nalazila se u ruci svake osobe u toj veseloj druzini.
- Objasni mi samo, ovaj, zasto si mi onda best friend? – nasmeja se Tom i otpi gutljaj piva iz svoje limenke.
- Osobe se menjaju. – rece Sofija, i sama otpivsi par dobrih gutljaja pica iz svoje limenke, te je spusti na pod ispred sebe. – Ispostavilo se da vi i niste bas tolike budale. – rece ona i svi ponovo prasnuse u smeh.
Bese to mesavina Sofijinog i Billovog piskutavog i visokog smeha i Georgovog i Tomovog nesto dubljeg. Jedino se Gustav primiri posle par sekundi smeha.
- Eh, sad – rece on i opet se nasmeja.
- Znate sta, vi ste definitivno najbolji. – rece Sofija odjednom, a momci se pogledase.
- Priznaj u koga si od nas zaljubljena? – upita je Tom znatizeljno, no dobi samo rpekoran pogled od nje dok je uzimala svoju limenku sa poda.
- Zasto ste tako siguni da je neko od vas? – prosaputa ona i udubi se odjednom u ispijanje piva.
No, istina je to bila. Ona jeste bila zaljubljena u jednog od njih cetvorice, ali to nikako nisu bili Bill i Gustav. Georg je ispao jos u pocetku, kada joj se prvi put obratio recima: “Gde si macceeee?”, a zatim je stucnuo i ispovracao se po njenoj novoj majici.
Ali Tom... Neobuzdan, zabavan, njen.... Njen prijatelj.
I uvek se unapred pitala, dok su bili usred krsenja nekog od skolskih pravila, sta ce sledece uraditi. Svet oko njih tada je nestajao, postojali su samo njih dvoje. A Tom je bio jedina sarena strana u njenom dnevniku, a na toj strani stajalo je prosto i jasno, samo njegovo ime, jer nije bilo potrebno reci ista vise. I u tom trenutku, kada prekoraci prag Billove i Tomove kuce, Sofiji postade jasno da je Tomova strana ona koju nikada nece iscepati jer Tom je bio osoba koja nikada nece dici ruke od nje.
Osmeh prelete preko njenih usana kada ona zatvori oci i prepusti se osecaju slobode kojii donosi vetar.

jej maja is back
stvarno odavno nisi pisala dugi ff.Nadam se da ces ovaj zavrsiti XDDDD
Ideja je superrr jedva cekam zaplet
EDIT:prvaaa

OMG!
xD
PREDOBRO!
ko sto rece Toms little perv queen xD MAJA IS BACK

joj.. ima li ovo neke veze sa onim sto si me mucila preko skype-a xD ??
a ? A ? AA? XD

Quote :

OMG!
xD
PREDOBRO! Very Happy
ko sto rece Toms little perv queen xD MAJA IS BACK Razz

XDDD Zovete me Jasna molim vas lol

izvini, nismo znali xD
od sad si jasmina

1. Sky black and blue


- Hmmm – promrmlja Sofija i nasmeja se.
Sunce samo sto nije zaslo, no jos uvek je bojilo nebo u tamnu boju breskve dok je u daljini svod jos uvek bio plavicast. Spokojno je stajala u zitnom polju za koje je znala da ga nema igde u blizini i cekala je. Tom se skrivao tu negde. Pre samo sekund potrcao je od mesta na kojem je ona stajalai stopio se sa zitom. Sofija zacu blago suskanje u blizini i hitro se okrenu ugledavsi samo odblesak smedjih dredova.
Osmeh se rasiri preko njenog lica kada i sama potrca ka mestu na kojem ga je napokon ugledala. Zito ju je sibalo kako je trcala kroz polje, no sebi je postavila samo jedan cilj, a taj je cilj bio naci Toma.
Ona vide njegov kacket i potrca brze.
- Jos samo malo – prosaputa Sofija za sebe. – Samo malo.
Ali, iz nekog razloga san se rastopi i scena preuze drugaciji oblik. Nebo bece tamno, veliki sivi oblaci kretali su se duz njega, pravo prema njoj. Kisa koja je padala ostavljala je samo pustos za sobom i zitno polje postade samo opustosena dolina kroz koju je proticala reka ruznih uspomena. Ona pogleda oko sebe i oseti kapi kise na svojoj kozi. Kroz nekoliko kratkih sekundi Sofija bese potpuno pokisla i obuze je panika. Tom? Gde je Tom? Gde je njen najbolji prijatelj?
Drhtaj protrese njeno telo u trenutku kada suze krenuse da se slivaju niz njeno lice i ona krenu napred pogledom ga trazeci. Pored nje proletese blede slike, puka i bleda secanja njenih majke i oca, te ona zajeca jace I noge je ponese napred mnogo brze. Ali Toma nigde nije bilo.

- Ahem. Dakle, ako bi Gospodjica Hanovet bila dovoljno rpistojna da se probudi, bicu i vise nego voljna da nastavim cas, ukoliko se ovo mucanje ne oduzi do kraja casa.
Profesorka istorije? Ali...
Sofijine oci se polako otvorise. Profesorka istorije bese je streljala pogledom, ali usne su joj bile u cudnom polozaju, kao da se trui da suzbije osmeh.
- Buhu! Nekome nedostaje neuzvracena ljubav! – rece Emili podrugljivo. – Sorry devojko, ali to je bilo pateticno. – nastavi ona i ceo razred se poce smejati Sofiji.
- Nadji zivot, Emili! – odbrusi joj Sofija iznervirano. Bila je o jedina osoba u skoli koja nije zasluzivala niciju paznju, a ipak je dobijala i previse iste.
Tada se, kroz tihi smeh razreda zacu zaglusujuca zvonjava skolskog zvona. Cas je bio gotov.
Ta cinjenica natera osmeh da preuzme kontrolu nad njenim usnama i Sofija brzo spakova knjige te izlete iz kabineata, umalo naletevsi na Devona, Emilinog prepotentnog decka.
Razmisljajuci o tako lepom danu koji je bio u punom jeku, ona gotovo oseti slobodu letnjeg raspusta nadomak vrhova njenih prstiju. Ostalo je jos samo par dana i najveca spadala u gradu mogu spokojno ostvariti sve svoje planove...
Ona uzdahnu. Ah, Tom... On ne bese samo njen najbolji prijatelj.
Tom je bio mnogo, mnogo vise od toga.
Njih dvoje, tako savrsen par. Jos jedan uzdah ote se sa Sofijinih usana.
On je za nju bio kao voda, bez njega nije mogla da zivi, ona je bila ziva vatra. Jedno bez drugog nisu mogli, jer voda je bila jedina tecnost koju je Sofija priznavala kao efikasnog gasioca vatre. I ko bi rekao, vatra I voda postojase zajedno puno godina, nijedno se ne ugasi, nijedno ne ispari.

- Sofi! – dozva je neko.
Devojka se okrenu i vide svoju vodu, svoju ljubav, svog spasioca.
On joj pridje i prebaci jednu svoju ruku preko njenog ramena.
- Dobar dan, gospo. Sta cemo danas da unistimo? – upita on, kao fol uctivo.
- Nisam potpuno sigurna, mladi gospodine. – odgovori ona i zakikota se.
- Zelite li mozda, kojim slucajem, da prosetamo niz reku, ili da ovaj dan ispunimo ISPISIVANJEM GRAFITA?! – poce on lagano, uctivo, a onda odbaci tu masku u svom glasu i zgrabi je oko struka, podize je i zavrte.
Sofija razrogaci oci, ali njegov osmeh ostade netaknut.
- Grafiti... – poce ona kada ju je spustio, sklanjajuci kosu sa lica.- Zvuce odlicno.
- Znao sam da ces se sloziti! Imam sprejeve, imam nacrt. Dakle, hocemo li mlada gospodjice?
- Kada ste vec navalili gospodine. – nastavise oni da se glupiraju hodniko i, zaista, izgledase kao par, kao par koji je vec dugo zajedno i cija je buducnost bila blistava, ali Sofija u Tomovim ocima vec godinama nije pronalazila nista vise od prijateljstva.
Ali i bez ostvarene veze, ona nije mogla da zivi bez njega, jer njihovo prijateljstvo bilo je lako, prirodno i bilo je mnogo lakse i prijatnije od bilo cega drugog na ovom celom svetu, i oni su to znali.
Njihovi pogledi se sretose po izlasku iz skole i oboje se nasmejase, a Sofija pocrvene i skrenu pogled pod izgovorom da zeli da pogleda nije li nesto zaboravila.
- Imam i ja jedan sprej kod kuce, ali imam osecaj da zelis da produzimo. – rece ona i vrati svoj pogled na njega.
On samo klimnu glavom i dalje gledajuci ispred sebe, u daljinu.
- Ovaj... Mislis li da ce se ostali ljutiti? Nije prvi put da ovako bezimo od njih.
- Nije zlocin zeleti tvoje drustvo samo za sebe, Sofi. – rece on i osmehnu joj se. – Osim toga, oni ne vole grafite. Ti bi, manje vise, pristala na bilo sta samo da je unistavanje necega u pitanju.
On prasnu u smeh zajedno sa njom.
- Istina – rece ona drzeci se za stomak. – Ali, znas, ti si delimicno kriv tako da...
- Ali priznaj, ni ti ne volis grafite toliko. Vise sam ja u pitanju. – namignu joj on I ona ponovo pocrvene.
- Ma hajde, znas da nisam mislio bukvalno. – rece on posle par minuta cutanja. – Mada, stvarno, ko moze da odoli meni? – upita on samozadovoljno.
- Ne razmeci se inace ces poceti da me podsecas na stajsko djubrivo. – nasmeja se ona i gurnu ga.
- Ufff!! Nisko.
- Sta ces, to nije tako daleko od istine.
- Ne preteruj mackice.
- Ne koristi taj nadimak. – upozori ga ona, preteci mu prstom, na sta on nabaci prestravljen izraz na svoje lice.
Ipak, na to njeno srce poskoci i zatreperi od srece.
- Hoces li mi reci u koga od nas cetvorice si se zlajubila, Sofi? – upita on odjedanput.
- Mozda grafiti nisu tako dobra ideja. – presece ga ona odjednom.
- To me muci, moram da znam. Znaci, ubija me neizvesnost. – on se lazno nasmeja, znala je to po tome sto mu osmeh nije dotakao oci, a njegov cilj je bio upravo suprotno.
- Zasto to mora da bude neko od vas cetvorice? Mislim, kad si vec umislio to, zakljuci sam po tvojoj logici u koga bih onda trebala da se zlajubim.
- Ma hajde.
- Grafiti. Ne slusam te.
- Reci mi! – zahtevno ce Tom.
- La, la, la, la, la! Ne cujem te! – nasmeja se ona.
- Ponasas se kao deriste! – protestovao je, zagrlivi je oko struka.
- Pravicu se da ni to nisam cula. – zakikota se Sofija.
- Reci ces mi?
- Ne slusam te.
Tap, tap, tap.
Udubljeni u raspravu, njih dvoje ni ne primetise kretanje crnih oblaka koji Sofiju munjevito podsetise na njen kosmar.
Ona uhvati Toma pod ruku I zajedno potrcase ka njenoj kuci koja bese bliza njihovoj trenutnoj lokaciji od Tomove.
Postoji kisa koja ce uvek padati. Zid koji Sofija pokusava da srusi jos uvek stoji. Nema povratka, nema druge sanse. Niko drugi nije kriv.

aww tako su cuteee Super je majooo
bas imas inspiracije ovih danaa Me like it Me like it

Uhhhh!! Ovo je stvarno citana prica, nema sta... ALi, Jasni se svidja... Ovo je za nju.

2. Blue turned to red

- Baka je u komsiluku. Odlicno – rece Sofija ulazeci u kucu, pokisla do gole koze.
- Matori sismis – progundja Tom, a Sofija se zakikota.
Oni udjose unutra i nadjose se suvom hodniku.
- Obozavam kad to kazes – rece ona.
- A ja obozavam sto ti obozavas kada ja to kazem – nasmeja se on.
- Novosti, novosti. – zacudjeno ga pogleda, a on joj uzvrati slabasnim osmehom.
- Ako je sismis u komsiluku, zasto se sunjamo? – upita Tom potom, malo gurkajuci Sofiju koja se bese nagnula, balansirajuci se na jednoj nozi, kako bi mogla videti duz hodnika kroz otvorena vrata kuhinje.
- Osecam se kao Dzejms Bond – objavi on uzbudjeno.
- Proveravam. – nasmeja se Sofija, ponovo stavsi na obe noge. Ona se okrenu prema njemu i pogleda ga. Nejasan osmeh titrao mu je na usnama.
- Dzejms Bond? – upita ga ona u neverici.
On slegnu ramenima i krenu za njom na sprat.
- Sigurna da sismis nije u pecini?
- Nije u svojoj pecini, Tom! – ona se okrete na stepenicama, i cusnu ga.
- Ali opet... – rece on nesigurno i postavi svoje ruke na njene kukove.
Ona baci pogled na njegove ruke, a onda cutke nastavi da se penje.
- Veliki T se plasi! – likovala je ona.
- Nema sanse! – rece on i gurnu je napred, te oni oboje izgubise ravnotezu i poletose ka vratima.
- Presvlacis se? – upita on nakon sto je Sofija uhvatila kvaku i otvorila vrata svoje sobe. On krenu da udje u sobu, ali ga ona zaustavi tako sto postavi jednu svoju ruku na njegove grudi.
- Momcima pristup zabranjen.
- Ok je ako ti je brus nepristojno cipkast. Meni ne smeta. – rece on i ponovo pokusa da udje sada sa osmejkom na usnama.
- Nepristojno cipkast? Mozda ti ga i pokazem jednog dana. – zakikota se ona, udje u sobu i zalupi vrata za sobom.
- Devojke. – uzdahnu on i podje hodnikom da sedne na stepenice.

Ne prodje ni punih deset minuta, a vrata sobe se ponovo otvorise i Sofija izadje noseci suve farmerice i leprsavu tuniku tirkizne boje sa cvetnim dezenom.
- Obuci ovo. Ostavio si to prosli put kada si bio kod mene. – rece Sofija i dobaci mu duks koji se prostre po njegovom krilu.
- To je bilo pre par nedelja. Sta si ti... – poce on, ali ubrzo prekide sam sebe, Vragolast osmeh pojavi mu se na usnama.
- Znas, ovo je prilicno veliko i siroko. Nisi valjda spavala u ovome? – upita on? – Ako jesi, stvarno ne smeta. Koji parfem koristis?
On omirisa duksericu ali nikakav miris mu ne ispuni nozdrve.
Sofija za to vreme pridje blize Tomu i udari ga.
- Cat Deluxe! – odgovori ona. – I ne, nisam spavala u tvojoj glupoj dukserici, Tom. – zakikota se ona.
- Fatalna zena – uzdahnu on, kao fol opcinjen.
- Samo se presvuci – rece mu ona I pokaza ka svojoj sobi.
Ona ponovo udje u nju, a ovaj put i Tom predje preko praga sobe.
- Ovo nije fer, znas. Ti mene mozes da gledas kako se presvlacim, ali ja tebe ne. Stvarno bezosecajno sa tvoje strane. –rece Tom protestujuci.
- Samo se presvuci! – zakikota se ona i baci plisanog medveda na njega, pogodivsi ga u prsa.
- Ne mozes da docekas. – rece on razmetljivo, skinuvsi majicu preko glave.
- Tom, stvarno... O, ne! Sacekaj! Pogled na tebe kako tu stojis bez majice me prosto izludjuje! Veceras necu moci da spavam! – Sofija odglumi nesvest i Tom se zakikota, navlaceci duks na sebe.
- Znas, nije mi jasno. Ja jesam neverovatno zgodan. – on sede na krevet pored nje pri cemu se dusek malo ulegnu.
- I neverovatno razmetljiv.
Sofija se baci na njega I obori ga u lezeci polozaj.
- Ti se bese ne golicas? – upita ona zlobno.
- Nemoj, nemoj! Mislim, znas ti mene. Uvek se malo razmecem, ali opet to ne znaci da.... Axaxaxaxa! – Tomov govor prekinu njegovo glasno smejanje kada Sofijini prsti zaigrase po njegovom stomaku.
Tomove ruke za trenutak pokusase da se sklope oko njegovog stomaka, ali na kraju zavrsise oko njenih zglobova.
- Tom, nemoj da si takav. – zakikota se ona. – Znas da nisam mislilaaaaa!!
Sofija prasnu u smeh kada Tom zagolica nju. Ona se prevrnu i pade sa kreveta, a Tom pusti njene zglobove. Sofija i na podu nastavi da se kikoce i smeje u sav glas.
- Dobra vremena.
- Sta? – upita Tom.
- Pa znas kako to ide. Ti postanes poznat sa svojom grupom I ko ce se onda secati ovakvih trenutaka. A znas, to nije nesto sto zelim da zaboravis. Ako ti ikada kazem da te mrzim, to je trenutno osecanje, ja to ne mislim stvarno.
- Znam, Sofi. Ti si super. Ali, opet, ko nam garantuje uspeh?
- Tom, sa tvojim umecem, sve je moguce. – ona mu namignu I podize se sa poda, sedajuci na stolicu pored radnog stola.
- Znas, ponekad mi nije jasno. Jesi li ti ikada imala decka?
- Pa, nije bas da te se tice, ali, recimo da jesam. Zasto?
- Pa, nikada te nisam video sa nekim momkom. Bas me zanima da li bi bilo cudno da si ikada bila sa nekim od ostale trojice iz drustva, a da mi nisi rekla.
- Ma naravno, evo bas sinoc sam se zvalavila sa tvojim bratom. – rece ona i nasmeja se. – Nikada ne bih bila sa nekim od vas.
- Sto? Mi smo bas smexi cetvorka.
- Ma, nema vam ravnih – zakikota se Sofija.
- Ajde, iskreno. Svidjam ti se, znam to.
- Ontuicija ti je sje***a ovih dana, Tommy. – rece ona, sumnjicavo gledajuci kako ustaje sa kreveta i prilazi joj.
- Nikada nije bila bolje.
- Evo ga opet. Tom, ne svidjas mi se na taj nacin. Ako zelis da napravis ovo prijateljstvo jos vise cudnim nego sto vec jesi, nastavi.
- Ali opet. – rece Tom i uhvati je za ruke, te je podize sa stolice.
- Ako te zagrlim, ti se ne bunis. – poce on i obavi svoje ruke oko njenog struka. – Billova ruka se odmah vraca tamo odakle je dosla. – on je pribi blize sebi. – Ako se naslonim na tebe, ti cutis. Izmigoljis se sa izgovorom da ides u WC ako to uradi iko drugi od momaka. Reci mi zasto je to tako, pod uslovom da ti se ne svidjam.- govoreci to on priblizi njihova lica drzeci joj bradu izmejdu palca i kaziprsta, ali nije kao da se pokusavala izmigoljiti iz njegovog stiska.
Njihove usne nadjose se strahovito blizu i ona je vec mogla osetiti njegov dah. On zatvori oci. To je bilo to.
Ali, da li je?

gaaaah nije feeeer zasto si tu prestalaaaa!!!!!1 i want kiss i want kiss
joooj tako su cuuute.Vooolim kako si smislila tomov lik bas onakav kakv je in real life-misli da ga svi zele
huuuun it's sooo romantic....jooooooos

Hvala sto vi citate... Osecam da sam izgubila na popularnosti od kad ne pisem ovako duze fikcije... Ali, nije mi ovo vise kao Bevare of the night, ideje manje genijalne, znate vec XDDD
Salim se...

Ovaj, novi chappy bi trebalo da dodje uskoro, ako skupim jos par komentara, par vernih citalaca, u sta iskreno sumnjam ali nbt... XDDDD
Ovaj, ne bih da stavljam treci chappy pre nego sto predjem na drugu stranu, ranije ni drugi chapter nije bio na prvoj strani *duri se*

Jasna i Majche:
Ah, pa znate mene, pokusavam da predstavim Toma sada u drugacijem svetlu. Hmmm, svidja mis e ovako razmetljiv, pretpostavljam da je to zato sto me nerviraju fanovi iz pojedinih zemalja, pa malo hranim njegovu reputaciju i... pa razmetljiv je preko svake mere XDDD

Joxzy:
Drago mi je da ti se svidja, msm, moj comeback i nije bas neki veliki comebac... Bilo je fikcija koje me nisu drzale, ali ovo 100% ide do kraja. Opsednuta sam ovom idejom. Mislim, stvarno, vec duze vreme pokusavam da je izbacim iz glave.

i ja imam neki osecaj da ces ovaj ff napisati do kraja.neznam mozda je to zato sto vidi se da si ovo radila sa puno emocije.Bas sam sad razmisljala o tvoje stare ff-ove i ovaj,vidi se da se tvoj stil pisanja jako poboljisao.i tada su bile odlicne ali cini mi se da je ovaj ff vrh,kao profesionalan
i ne brini o to sto nema puno komentara sigurna sam da kad bi ovo stavila na neki aktivniji forum ti bi bila veliki hit.tako da nisi ti kriva tvoje su radove odlicne

wow!
diwno je, zaista!
nije da sam neki fan tinejdzerskih prica, ali ovo je extra! svaka cast twiny....

Tnx, twiny...
Tvoji komentari mi puno znace, ti u ostalom to i sama znas. Znas takodje da te cenim kao pisca

E, hvala Jasnice... n_n Tvoje misljeje takodje jako cenim, ipak ti moje fikcije citas od pocetka...

Imas jos jednog citateelja...
Ja nezz kakvi su ti bili prethodni ff-ovi...Nisam ih citala...
Ali ako su bili i pola dobri kao ovaj onda znam da su super:)

gde si bre majoooo

Bila sam u Smederevu pa nisam dolazila na net... Evo, bar sam bila vredna...
Ovaj, reci cu samo jednu stvar... Obozavam kad se vredjaju XDDDD
I jos jednu stvar... Promasaj od poglavlja XD

3. How could this happen to me

Sto su se njegove usne vise primicale njenima, to je njeno srce kucalo ubrzanije. Pitanja su se rojila po njenoj glavi, ali jedno je bilo najglasnije i najupornije. Ono je vristalo “zasto”.
To je bio isti onaj osecaj blazenstva koji ju je ispunjavao svaki put kada bi i makar pomislila da ga poljubi, kada bi se zagledala u njegove, cinilo joj se, mada daleko od istine, savrsene usne.
Odjednom, panika preuze situaciju u svoje ruke. Ona zadrhta i pomisli na to kako ga je samo malopre slagala da je nekada imala decka. Kakav ce to poljubac biti?
- O-oo-ovaj – promrmlja ona, stavljajuci jednu ruku iza glave, odmakavsi se od njega.
On ne rece nista, vec se samo ponovo primace njoj, ovoga puta zagrlivsi je oko struka.
- Najbolji prijatelji, najbolji prijatelji! – vikao je u sebi. – Pokusaj da se odupres!
Sofija ga zbunjeno pogleda.
Ona otvori usta da nesto kaze, ali u tom trenutku, taj jedini pokret natera Toma da krene napred i time spoji njihove usne. Rec zaneme u njoj kada ju je on potpuno pripio uza sebe.
Panika se istopi, bas kao sto njeni udovi omlitavese i ona se potpuno prepusti njegovom zagrljaju, sto prelomi poljubac.
Sofija svom tezinom pade na pod, a sa sobom povuce i njega.
Cokoladne oci susretose se sa zelenim ocima i na trenutak nije postojalo nista osim njih dvoje. Taj savrseni mali trenutak u svemiru, prostor samo za njih dvoje...
- Pa... – ona prelomi tisinu. – Lepo vreme napolju, gospodine Bond.
- A? – on izusti i pogleda kroz prozor. – Axa, svakako – slozi se Tom potom.

Njena soba ispuni se sada tisinom.
- Trebao bih sada da krenem – rece on.
- Pada kisa.
- Nema veze.
- Ima!
- Naravno da nema veze! Pokisnucu, sta, jaka stvar!
Ona ga bledo pogleda.
- Onda ces da se razbolis, i onda ne mozemo da radimo nista.
- Znas da ti necu nedostajati – Tom se zlokobno nasmeja.
- O, da, sigurno. Ja imam najboljeg prijatelja koji ceka na cosku.
- To bih bio ja.
- Upravo tako.
- Ako ostanem, onda…
- Se ono deeeefinitivno nece ponoviti ako si na to mislio.
- Znam da hoces da me poljubis. Opet.
- Ne. – odgovori ona hladno. – Definitivno n-ne.
- O, da. Znao sam! – uzviknu on i kleknu pored nje.
- Sta radis to?
On obuhvati njeno lice rukama i zagleda se u njene oci.
- Kazi da se nisi zaljubila u mene.
- E-ee-eh. TO je bar… ovaj, lako – promrmlja ona.
- Da li je?
- Naravno. A ako je unistavanje divnog banditskog prijateljstva ono sto zaista zelis, nastavi sa ovim, Kapetane Inspirisani!
Tom ustade, smrknuto pokupi ranac i izadje iz sobe.
- Cekaj, cekas me na cosku sutra? – viknu ona za njim.
- Naravno, ja te uvek cekam na cosku, mala gospodjice savrsena! – obrecnu se on i zalupi vratima.


¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬

- I samo je tako izasao! – vikala je Sofija u slusalicu!
- Neverovatno. Trebalo bi ga tuziti. – smoreno joj odgovori Bil. Razgovarali su o istoj temi poslednjih pola sata.
- I znas sta je malena jagodica na svemu tome?! On je... Mah! Kreten! Poljubio je… On me… - Sofija krenu nepovezano da mrmlja.
- Slazem se, potpuni kreten. – odgovori Bil mehanicki.
- Ti me tako dobro razumes. – rece Sofija. – Ti si mi definitivno mnogo bolji prijatelj od doticnih osoba! – obrecnu se ona, znajuci da je Bil vec odavno spustio slusalicu pored sebe, slusajuci je bukvalno kao preko interfona.
- Znas, on moze da te cuje – rece Bil oprezno.
- I to me briga! Gospodin Ja-sam-tako-kul-i-bas-me-briga-za-mog-partnera-huligana!
- Kazi joj da me stvarno nije briga! – Sofija cu Toma kako se dere, verovatno sa drugog kraja njihove spavace sobe.
- Moze da te cuje – rece Bil zevajuci.
Sofija ispusti zvuk prepun neverice, bio je to sasvim pistav zvuk uvredjenosti.
- Kazi tom kretenu da se ne mesa u nas razgovor!
- Tesko je ignorisati nekoga ko se dere kao manijak! – odgovori joj ovoga puta Tom.
- Kazi mu da ga mrzim Bil! I, Bil, cekam te sutra kod ugla. Bez Toma, molim. Ljubim te, caos! – rece ona, posla poljubac u slusalicu i spusti je nakon sto joj je bil potvrdio sutrasnji sastanak pre skole i rekao kratko cao.
U trenutku kada slusalica dodirnu bazu, telefon ponovo zazvoni, piskavo i zahtevno.
Na identifikatoru ona prepozna Bilov i Tomov broj.
- Halo.
- Koji je tvoj problem?! – Tomov glas doceka je sekundu nakon sto se javila.
- Ja ocigledno nisam ta koja ima problem! – obrecnu se ona.
- Cmaces se sa mojim bratom preko telefona, Sofija, preko telefona!
- Umm, da. Problem?
- Prestani! – obrecnu se on. – Samo prestani! Napravio sam gresku, nazvao te malom gospodjicom savrsenom, poljubio te, ali uzivala si to priznaj! – dodade on brzo.
- Poljubio si je! – prenerazi se Bil.
- Prestani da prisluskujes! – viknu Sofija u slusalicu.
- Tom, djubre jedno! Ne igras fer!
- Rekla je da prestanes da prisluskujes!
- Cekaj samo da javim Gustavu i Dzordzu!
- Briga me! – uzviknu Tom. – Napravio sam gresku, ali sigurno nisam tako-kul-da-me-bas-briga-za-mog-partnera-huligana! – uzviknu on uvredjeno.
- Stvarno me interesuje ono sto imas da kazes, Tom. Jer, ja se ne druzim sa ketenima kao sto si ti. Ja sam – ona na trenutak zastade i procisti grlo. – Mala gospodjica savrsena!
- Prekini!
- Ne, ti prekini! – razdra se ona i zalupi slusalicu.

¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬

- Ma hajde. Koliko puta treba da joj se izvini da bi mu oprostila? – upita Dzordz sutradan, posmatrajuci Toma kako juri Sofiju po hodnicima skole i pokusava da je natera da mu oprosti.
- Vidite. Nece ona preko toga tako lako, ako ni zbog cega drugog, onda da mu se to vise ne bi ponovilo. Poucna lekcija – zakljuci Gustav.
- Pa, i ja bih bio besan da me je zazvalavio, optuzio da sam se zaljubio u njega a onda me nazvao “malom gospodjicom savrsenom” i zalupio mi vrata – ubaci se Bil.
- Jos uvek ne mogu da verujem! – obrecnu se Dzordz. – Mislim, momak uopste ne igra fer! I ja mogu da je zazvalavim ovog trenutka, ali ja imam postovanja prema njoj.
- Ne, ti samo nemas petlje da to uradis – presece ga Gustav i on i Bil prasnuse u smeh.
- Jako duhovito.
- U koliko hoces da se kladimo da on ne bi smeo to da uradi, jos manje pred Tomom. Ovaj bi ga rastrgao. – kikocuci se rece Bil.
- E, bas. Rastrgnuti je jaka rec. Mozda zapaliti ga dok je ziv vise ide uz opis mog radnog mesta. – rece Tom i potapsa Dzordza po ramenu.
- Kako da ne – rece on. - Ja bar igram fer. Imam postovanja prema njoj.
- Ne, ti samo nemas petlje – rece Tom.
- Rekao sam ti. – nasmeja se Gustav.
- A sad me izvinite, idem da joj se izvinim. – rece Tom spazivsi Sofiju kako brza niz hodnik.
- Smaras je – doviknu mu Bil.
- Onda mora da radim soj posao kako treba!

awww kako suu cuuute kad se svadjaju.Hocu vise vakvih chapteri hun
znaci tomovo ponasanje nekad me nervira ali znamo kakav je.
Anywayz ceo chapter je jaaako smesan i bila sam okezena citavo vreme dok sam citala haha bravo.Najjace je ono kad su pricali preko telefona.Plz reci da ces skoro postaviti novi chap pwis pwis

hehe..stvarno su simpa kad se svađaju..kao dvoje zaljubljene dječice koja
ne zele priznati da su zaljubljeni...
nadam se chappu ubrzooo:)

Nisam imala vremena da ista napisem ove nedelje, oprostite...
Obecala sam sebi da cu makar jedno poglavlje nedeljno da objavljujem, ali ocene, ucenje... uzas.

Ovaj, radim na chapteru, sto mi se ne desava... Obcno kada ga zapocnem ja ga i zavrsim, ali ovo je uzasno... Vuce mi se vec tri dana...
Ovo je nesto vrlo malo... Ostatak chaptera je prosto uzasan... Dakle, sta se desava. Billov i Tomov dobar drug se seli... Seli se u kucu pored Sofijine. A Sofija naravno ne zna ko je on, msm zasto bi i znala... xD
Anywayz, Sofija odlucuje da zaboravi na cinjenicu da voli Toma. Pa, to i nije neka ljubav, vise simpatija, a ona je toliko neiskusna da ne zna razliku... no parents etc, etc.

- Pa nisam bila u pravu - zakikota se Sofija. - Pretpostavljam da ti ne treba pomoc u raspakivanju. Ali, mozda neko da ti pokaze ulicu, znas, upozna te sa komsijama? - upita ona potom i osecaj trijumfa rasiri se njenim telom kada vide osmeh na Andreasovom licu.
- To bi bilo... idealno - rece on ne skidajuci onaj tupavi osmeh sa lica.
- Da, idealno - ona mu uzvrati osmeh. - Pa, ostavicu te na miru na nekih par sati a onda cu da te napadnem i nateram da podjes samnom u diskoteku - obavesti ga ona uz kikot, a njegovo lice se ozari.
- Ne smeta ni najmanje - rece Andreas i Sofija klimnu glavom, namignu mu te se sa time okrete i krenu ka svojoj kuci, skakucuci povremeno.

Osmeh ne izblede sa njenog lica kada udje u kucu.
- Imas posetioca - obavesti je njena baka, delujuci ekstremno nezainteresovano.
Sofija klimnu i odvuce se do svoje sobe. Imala je prilicno dobru predstavu o tome ko bi ta osoba mogla biti.
I zaista, otvarajuci vrata ona vide Toma kako sedi na njenom krevetu, nervoznog pogleda uperenog u prekrstene ruke koje mu behu u krilu.
- Zdravo - rece on kada je vide.
- Reci sta god imas da kazes, ali ako si dosao da mi se izvinis, znas gde su vrata - napomenu Sofija.
- Koliko puta trebam da ti kazem da mi je zao? - upita on zalosno ustajuci. - Ako se ne kajem zbo poljubca, onda bar zbog svega sto sam rekao, a sto te je uvredilo.
- A kako planiras da se oduzis? - upita ona, pokusavajuci da ga navede da je pita da te veceri izadje sa momcima, kao u stara dobra vremena.
- Izadji veceras sa mnom i momcima - predlozi on i ona oseti blagi osecaj koprcanja u stomaku. Ne da ce ispuniti obecanje dato Andreasu, vec ce se i sama na svoj nacin oduziti Tomu.
- Samo ako mogu da povedem nekoga.
- Bilo koga - rece on i njene usne polako krenuse da se izvijaju u osmeh, pomalo pakostan, zao osmeh.


Cenim da stvari ovde postaju zanimljivije i malo komplikovanije...