UPOZORENJE: bolesno je bolesno jeeeeeeeeeeeeeeeeeee! znaci,ako ne volite twincest, nemojte da citate XD
a inace, kad se izostavi sto je twincest, prica je prilicno lepa..
)
Oduvek sam se pitao zasto sam rodjen kao jedna polovina
celine? Zasto JA ne mogu biti ta
celina, vec samo njen deo? Tako nikada nisam potpun, nikada u ravnotezi – jer moja druga polovina zna jedino nanositi bol. Tom…
Ne pamtim da mi je proteklih godina bar jednom rekao da me voli, a meni ljubav zaista bejase potrebna. Kada su nam se roditelji razveli jos uvek smo bili povezani, I zajedno smo uspeli da predjemo preko soka. Nazalost, cepanje porodice ostavilo je dramaticne posledice na nas odnos.
Par meseci ziveo je sa ocem, a onda se mama konacno izborila I preselio se kod nas. Ne mogu opisati svoju srecu tada, imao sam samo sedam godina, ali dovoljno da mogu razumeti sta znaci kada vam brat nedostaje. Tog dana obukao sam svetlo plave farmerke, znajuci da Tom ima iste takve, I nadajuci se da ce ih I on takodje obuci. Sedeo sam u sobi I posmatrao svoj odraz u ogledalu, pitajuci se koliko se Tom promenio. Sa svojih sedam godina nisam znao da odredim kojom brzinom se ljudi menjaju, I brinula me je mogucnost da vise ne licimo u meri u kojoj smo pre. Obozavao sam tu slicnost, kao da sam uvek pored sebe imao “jos jednog sebe”, koji je savrseno ubijao strah I vracao osmeh na lice. Upravo sam takvog Toma I ocekivao, onog koji ce dati sve od sebe da nadoknadi propustene zagrljaje, koji ce razumeti pogledima I pricati prstima, koji ce znati kljuc mojih tajni, I ceniti ga koliko I ja. I mada sve ovo zvuci previse slozeno da bi jedan sedmogodisnjak mogao da razume, ja jesam nosio sve te nade I strahove u sebi, samo sto nisam znao kako da ih izrazim I pravilno protumacim.
U jednom casu cuh glasove u prizemlju, I srce mi poskoci. STIGLI SU! Sjurio sam se niz stepenice, dok mi je srce udaralo I udaralo, pokusavajuci da probije moje grudi.
- MAMA!- Uzviknuh, I zena duge cokoladne kose okrenu se prema meni, smeseci se.
- Hajde Tom, pozdravi se sa bratom.-
Ali decak se ne pomeri ni za centimetar. Nemo, bezizrazajnog lica, stajao je na pragu I zurio u mene. Osmeh kojim sam ga docekao sve vise je bledeo, na kraju se pretvorivsi u bolnu grimasu. Iz ociju mi potekose krupne decije suze.
Prodje jos par gluvih sekundi u kojima sam gledao brata sa ocekivanjem, ali on ne rece nista, niti se pomace, I dalje me streljajuci ledenim pogledom. Shvativsi da nece odustati u svojoj nameri da me sto vise povredi, tuzno sam se okrenuo I potrcao nazad na sprat, preskacuci I po dva stepenika. Tada mi se oci vec potpuno napunise gorkim suzama, koje su se slivale niz crvene obraze, I da, uzasno su pekle! Cekanje I cekanje da se on vrati, a kada je najzad dosao – nije se cak ni pozdravio! Sve moje iluzije I mastanja bejahu gromom spaljene! I njegovo lice postalo je tako kameno! Nisam znao kako da pojmim toliku promenu, I u pokusaju da pobegnem iz stvarnosti bespomocno sam se klatio napred-nazad, lica zarivenog medju kolena, dok su mi tihi jecaji prelazili usnama. Tada sam shvatio pravo znacenje reci
bol.
Posle nekog vremena, naravno, poceli smo normalno da razgovaramo I delimo odredjene stvari, izmedju ostalog, I sobu. Prosle su godine, ali pukotina nastala nakon naseg susreta samo je rasla, I bolela sve jace. Osecao sam veoma jasno njegovo nezadovoljstvo sto lezim na krevetu iznad njegovog, sto mu ujutru preturam po ormanu I uvece pozelim jedno suvo “laku noc”. Istina, samo smo se tada I vidjali, I to jer je bilo neizbezno. Inace, on je po ceo dan bio sa svojim drugovima I nikako me nije primao u svoje drustvo.
I ja sam takodje imao prijatelje, mnogo njih, ali ni posle deset godina nisam uspeo da popunim prazninu koja je nosila njegovo ime. Preslo mi je u naviku da mastam o tome da smo bliski, otvoreni, da me voli.
I tako…sada, dok pisem ovu pricu Tom je negde u gradu I ludo se provodi, a ja poveravam papiru sve sto glasno ne umem izreci, I svi strahovi I zelje imaju veze sa Tomom! Oduvek me je nerviralo sto mi je toliko vazan u zivotu, kada ja njemu ne predstavljam apsolutno nista! I cinjenica da cu svoj sedamnaesti rodjendan docekati potpuno sam, baca me u ocajanje. Vec je proslo pola dvanaest, a jos mi se ne spava. I nemam pojima odakle mi ta suluda nada da ce mi Tom cestitati rodjendan kad dodje, zasto bi? On bi pre skocio sa mosta nego mi ukazao I najmanji znak paznje. Ali… Kako bi cudesno bilo osetiti njegov zagrljaj! Ohh, opet previse mastam…
Oko jednog sata iza ponoci, otvaranje vrata I suskanje probudi me iz sna, ali nastavih da se pretvaram kako spavam. Usavsi u sobu, Tom prvo spusti jaknu na stolicu, a potom pridje stolu I nazvrlja nesto. Par sekundi kao da se dvoumio sta sledece da uradi, a onda napravi par koraka ka meni I spusti papiric tik pored moje ruke. U glavi mi je brujalo od silnog uzbudjenja, ali se nisam ni pomakao. Tom zatim poce da se svlaci, I nisam odoleo a da ne bacim pogled na to savrseno izvajano telo. Nekakav otrov stade se stvarati u mom stomaku, potom se sireci citavim mojim telom, a ruka sama pronadje put do mojih bokserica.
- Bill, budan si?-
- Oh.- Glasno sam uzdahnuo, sledivsi se, kao lopov uhvacen na delu. – Ovaj, upravo sam se…ovaj, probudio.- Mogao sam da se kladim da je I on tada pocrveneo, iako to nisam mogao da razaznam u mraku.
Tom skide kacket, tako da je sada ostao samo u boksericama, I uvuce se u krevet. Cim sam bio van njegovog vidnog polja zgrabih papiric, ceznjivo ga procitavsi.
Srecan rodjendan Billy. Zelim ti sve najlepse. I izvini ako ponekad narusim harmoniju u tvom svetu, ali stvarno se osecam kao vanzemaljac kada sam u njemu. Ovaj, tebi je sigurno lepo tamo, jer ipak, to je tvoj svet. I nadam se da si srecan. Jos jednom, sve najlepse.Sokirano sam iznova I iznova citao te sitne redove, pisane savrsenim rukopisom, Tomovim. Mislima su mi proletale razne stvari: neverica, sreca, bol, zahvalnost. I uopste nisam mario sto suze kvase jastuk. Nakon sto se malo pribrah, u meni se rodi zelja da se zahvalim bratu. Hrabrost je strujala mojim venama, I mada sam znao da cu se sutra sigurno stideti svega, odlucih da zelju sprovedem u delo. Sisavsi sa kreveta, zatekao sam Tomove sirom otvorene oci koje me netremice posmatrase.
- Ne spavas.- Tupo sam izustio, I dalje ga gledajuci.
- Na-ha.- Odmahnuo je glavom.
- Mogu li…umm,.da..legnem..tu?-
- Pa, ovaj… da.-
Sevsi pored njega, zbrzah: - Srecan I tebi rodjendan. I ja tebi zelim sve najlepse.-
- Hvala.- Odgovorio je, oborivsi pogled.
Utim moja ruka, vodjena snaznim unutrasnjim nagonom pronadje njegovu, I prsti nam se blago ukrstise. Stisnuh ga jace I on vrati svoj ispitivacki pogled na mene. No ja sam cutao, jednostavno srecan. Srecan upravo zato sto ga drzim za ruku, sto je tu!
- Bill, raskinula je veceras.- Tiho je izustio, I ja osetih kako me je nesto ledeno upravo probolo kroz grudi. – Bas veceras, da ne verujes! Od svih dana izabrala je moj rodjendan!-
- Aha.- Smuseno klimnuh glavom.
- Mrzim devojke.-
- Pa, ti ih svakako bolje poznajes nego ja.-
- Veruj mi, zle su. Do sada me ni jedna nije otkacila, I kunem ti se, ova je I prva I poslednja kojoj ce to poci za rukom!-
- Hah..-
- Na moj rodjendan!? Hej!-
- Je l’ ti se bar svidjala?- Upitah, vise reda radi, jer ova tema je u meni izazivala nepodnosljivu mucninu.
- Pa I ne bas, ali svejedno. Ko je ona da MENE sutne na moj rodjendan?- Tom ponovo duboko uzdahnu, I ja se odjednom osetih neverovatno glupo sto ga drzim za ruku I sedim tako blizu njega.
Pobedjen tim osecanjem naglo ustah sa kreveta, rekavsi jedno kratko: Laku noc.
Kada sam se vrato u toplo prostranstvo svog kreveta, tek shvatih sta se zbilo. I zaista je izgledalo suvise nestvarno, kao san! Kao san koga vec predugo snivam! Sklopih oci, u pokusaju da zaspim, ali misli mi ostase uzburkane te nikako nisam mogao da se smirim. Ruka ponovo odklizi do mojih bokserica, I nesvesno poceh da uzdisem. Slika u glavi bila je mutna I daleka, ali tako prijatna, nezna, privlacna. Kao da sam sa svakim uzdahom I pokretom bolje razaznavao lice koje se na njoj nalazilo. I svaki pogled na to lice izazivao je novi nalet uzbudjenosti, sve jace pulsiranje u mojim boksericama.
Odjednom, mracna silueta se izdize kraj kreveta I ukocih se od iznenadjenja, a stid mi momentalno pohrli u obraze.
Tom se nije micao, samo je posmatrao moju ruku, koja bese na veoma neobicnom mestu. I da sam bar mogao da je pomerim! Ali jednostavno je odbijala da izvrsi bilo sta sto sam joj naredjivao putem volje.
- Bill..hocu.. ovaj, mislim, mogu li? Tu pored tebe..?- Zamucao je, parajuci mrak rukama.
- Aha.-
Utim se vesto uspentrao na lestvice I legao do mene.
- Ovaj, samo sam hteo da te pitam jos nesto.-
- Slusam.- Prosaptah, I dalje ukocen.
- Da li se I tebi neko svidja?-
- Ne.- Rekoh kao iz topa, I nisam lagao.
- Cudno. Ti se mnogo vise druzis sa devojkama. Mislim, okej je ako neces da mi kazes…Ali…-
- Ne, Tom. Stvarno mi se niko ne svidja.-
- A da li volis nekog?- Nisam siguran da li mi se pricinilo, ali njegove oci kao da zasvetlucase u tami na tren.
- Da. Naravno. Ti?-
- Pa..-
Par trenutaka tisine, primecujem nervozu u njegovim pokretima I ponovo vodjen suludom hrabroscu podizem pokrivac I on se priblizava tik do mene, pokrivsi nas.
- Ali ako ti se niko ne svidja…na koga si..ovaj, znas..malo pre?- Gledao me je u oci, I skoro neprimetan, stidvljivi osmeh predje njegovim licem.
- Ne mogu da ti kazem, izvini.-
- Sto?- Razocarano je upitao, I dalje me ispitivacki posmatrajuci.
- Jednostavno ne mogu.-
- Bill, je l’ si nekad spavao sa devojkom?- Njegovo pitanje pogodi me kao grom iz vedra neba, I tek nakon par sekundi mu odgovorih.
- Ne, nisam.-
- Hmm.-
- Znam da ti jesi.-
- Aham.. nego, ovaj, da se vratimo na onu osobu. Je l’ si o njoj razmisljao malo pre..dok si?-
- Da.- Odgovorih tiho, skoro necujno.
- Ta osoba je sigurno veoma posebna, voleo bih da je upoznam. Bill, ja cak nemam ni predstavu sta ti volis. To je tako uzasno.-
- Da, ali ta osoba se svim silama trudi da bude obicna, I ne znam zasto je tako. Inace, stvarno ne bih da pokrecem temu naseg odnosa, molim te.-
- Trudi se da bude obicna?-
- Aha. I mislim da ni ne sluti koliko je zapravo volim.-
- Pa, je l’ si joj nekada rekao da je volis?-
- Ne.- Rekoh odsecno, I on se trze.
- Zasto? Zar ne zasluzuje?-
- Ni ta osoba meni nikada nije pokazala ljubav, s toga sam zakljucio da joj moja ljubav nije ni potrebna.-
- Ali sta ako jeste?-
- Onda neka mi da nekakav znak, I veruj mi, pokazacu joj citav okean svoje ljubavi.-
- Sta ako se plasi? Ja mislim da je jako uplasena.-
- I ja sam, pa opet mogu voleti.-
- I ona mozda voli, samo neprimetno.- Nalaktio se, lica zadubljenog u razmisljanje, neprestano smisljajuci odgovore kojima sam sve teze mogao da doskocim.
- Veruj mi, ta osoba ne ume da voli.- Naposletku zavrsih raspravu. Oboje zacutasmo, I ja se malo odmaknuh od njega, zatim se okrenuvsi na drugu stranu.
- Pricaj mi jos o toj osobi.- Prosapta Tom, prebacivsi svoju ruku oko mog struka.
Zadrhtao sam, a potom progovorio.
- Jako je lepa, ali isto toliko I hladna. Moze se reci da je moja susta suprotnost..-
- Ali ti jesi lep, Bill.- Pobunio se, no ignorisah ga.
- Ali opet…nekako..-
- Opet sta?- Nestrpljivo upita.
- Opet.. ona je moj drugi deo.-
- Bill?-
Tisina. Nisam se usudjivao da prozborim ni rec vise, jer ko zna – mozda bih uspeo da potpuno osvetlim lice sa slike, a to me je plasilo iznad svega.
- Bill…- On ponovo nezno prosaputa moje ime, I videvsi da odgovora nema, stavi I svoju drugu ruku na moj struk, gotovo se prilepivsi za mene. – Bill, ta osoba te puno voli.-
I dalje sam cutao, jedva disuci od tenzije koju je izazivala njegova blizina.
- I voleo bih kada bi mi otkrio svoje zelje.. o cemu si razmisljao..kada…-
- Mislis, ta osoba bi volela..ovaj..?- Prekidoh ga.
- Da. Da.- Spetljao se. – Da, ona bi volela…-
- Pa, ta osoba uvek nadje savrsen nacin da me zagrli. Ponekad se cak usudi I da spusti svoje usne na moj vrat, a nekad me samo miluje po kosi.-
I zatim osetih nesto vrelo na svom vratu, pazljivo se spustalo sve nize I nize, dospevsi do mojih ledja. A onda Tom rece: Nastavi. I nije mi preostalo nista drugo do da ga poslusam.
- Volim kada nam se tela potpuno ispreplicu I kada me okrene tako da ga mogu gledati u oci. A njegove oci, ohh, tako su cudesne! Onda me obicno poljubi u celo I prstima kruzi po mom telu.-
Kako su reci prelazile mojim usnama, tako ih je Tom sprovodio u delo. Zmureo sam, istovremeno zbunjen I ushicen, ali nesposoban da se oduprem. Naposletku se usudih da otvorim oci, I kada uhvatih njegov pogled prikovan za moj, ceo svet prestade da postoji! Kao da smo se preneli na neko mesto gde vise nista iz stvarnosti ne postoji, ta pukotina vremena zaledila nas je I nije bilo nacina da se probije led nazad do stvarnosti. Taj trenutak iznova se ponavljao, trenutak u kome je spojio nase usne u dug I otrovan poljubac, koji se nastavio tako sto se Tomov jezik ispreplitao sa mojim, govoreci jezikom koji smo samo nas dvojica mogli da razumemo. Prsti su mi se grcili od straha I uzivanja, no nisam prestajao sa igrom. Kao da se radilo o pitanju zivota I smrti, ili cu odigrati igru do kraja, ili me nece ni biti.
- Ahh.- Ote se jecaj uzivanja sa Tomovih usana kada sam poceo mu ljubim nedra.
Radio sam stvari za koje sam mislio da sam nesposoban, I bilo je fantasticno! Blizina njegovog skoro nagog tela, njegov dah na mom vratu, vreli I vlazni dodiri – sve to cinilo je da se pulsiranje u mojim boxericama poveca, I kada je konacno dostiglo svoj vrhunac, shvatih da je Tomova ruka upravo na tom mestu.
- TOM!- Vrisnuh, da li od uzitka ili odbojnosti, nisam znao.
On je ocigledno mislio da je uzrok ono prvo, te stade brze pomerati ruku. Moje stanje tada je pocelo da se granici sa ludilom. Srce me je bolelo usled prevelike jacine udaraca, I nisam bio u stanju da razmisljam o svemu sto se desava. Na tren zazmureh, I ista ona slika zabljesta mi u mislima. Mnogo jasnija I bliza. Prelepo lice zapravo se smesilo, iako to do sada nisam primetio. I napokon, prepoznah osobu sa slike!
Istina je dosla toliko brzo I neocekivano, da sam jedva stizao da disem, previse pod utiskom saznanja.
- Tom..- Uzdahnuh sa olaksanjem, dok je soba ponovo poprimala svoj normalan izgled I vracao sam se u stvarnost.
- Sss.- Stavio je prst na moje usne, a zatim me nezno poljubio. – Ni reci o ovome.-
- Ali…-
- Hajde Billy, skoro je svanulo. Laku noc.- Hitro se spustio sa mog kreveta I legao ispod, u svoj.
Cinilo mi se da sanjam, da nista oko mene nije stvarno I da cu se svakog casa probuditi. Medjutim, nikako mi nije uspevalo I sve vise sam sumnjao kako zapravo ne sanjam, vec su svi dogadjaji stvarni. Jos dugo sam se prevrtao po krevetu, a onda, savladan umorom, zaspao.
Kada sam se probudio sledeceg jutra, nova poruka ispisana na papiricu cekala me je pored jastuka. Iznenadjeno sam se uspravio I poceo da citam:
Billy, zaboravio sam sinoc da ti kazem, ali osoba sa tvoje slike je juce napokon naucila da voli, mada mislim da te je oduvek volela samo sto to nije znala iskazati. Sada zna, I mislim da se polako uklapa u tvoj svet. Neverovatno, zar ne?
Uzgred, volim te.Ispod bejase maleno srce, pola obojeno, kao yin I yang. A u svakoj polovini pisalo je ime. Moje bejase na svetlom delu, a njegovo na tamnom.
Nasmesih se, docrtavsi jos jedno srce, ali potpuno, bez podele. A ispod napisah:
Volim te. Dobrodosao u moj okean ljubavi, strance! Nemoj nikada da odes…
Subject: Our heartbeat will guide us through the dark. Just trust me. 
Tue Nov 30, 2010 3:00 pm
well, potrudicu se XD
