Fears of love

Subject: Fears of love Tue Aug 18, 2009 2:08 pm

Iskreno se nadam da ce wam se dopasti, jer meni se dopada! Razz

Dva meseca stoje iza nas, dva prelepa meseca ljubavi I bola, srece I surovih istina. I ne bi bilo toliko lepo da nije bilo suza i teskih otkucaja srca dok shvatamo koliko je sve postalo ozbiljno…

Sedim u sobi, znam da ces svakog casa banuti u stan. Cekam I ne brinem se, danas je poseban dan. Gledam kroz prozor, sve je tiho I usnulo, sve ceka tebe da se vratis I doneses ljubav sa sobom…

Volim te. Volim tvoj glas, volim nacin na koji izgovaras obicne reci. Volim zvuk tvojih koraka. Volim tvoj pogled, volim osecanje koje me obuzima, koje prozima moje telo kada me dodirnes. Volim sve u vezi tebe, volim sebe kada sam sa tobom! Volim nas!

- Ljubaviiiiiii!!!!!!!!-
- A, stigao si!- Vrisnuh, ugledavsi prelepo lice I buket mirisnih ruza.
- Yup.- Bill me prigrli sasvim uz sebe.
- Mmm.. divno mirisu.- Uzeh ruze, stavljajuci ih u vazu na stolu.
- Kao I ti.- On me zagrli odpozadi, osecala sam kako mu prsti lutaju mojim strukom. Osecala sam nasu ljubav, kao da je stajala na prozoru I smesila se. Kao da je stanovala u recima pesme sto sada ide na radiu…
- Lepo je ponovo biti sa tobom.- Poljubili smo se, I talas emocija rasprsti se mojim telom. – I znati da ne moramo da zurimo.. da napokon imamo dovoljno vremena jedno za drugo!-
- Malena, uvek imamo vremena…- On nastavi da me miluje usnama, ne mogu reci da je to bilo uzivanje, jer bilo je mnogo vise. Misli su se kovitlale u mojoj glavi, nisam mogla da razmisljam, da govorim, mogla sam jedino da ga volim svim delovima sebe!
- Ahh..- Uzdahnuh, prepustajuci mu se.
- Sada si samo moja!-

****

Jutro je. Blistavi zraci stvaraju nekakvu mrezu ljubavi na nasem krevetu. Bill jos uvek spava. Obozavam da ga gledam tada, imam utisak kao da gledam nevinog decaka, koji sanja, koji plovi plavim morem svoje maste, zajedno samnom…
Bacam letmicni pogled kroz prozor, rano je, gotovo da nema ljudi na ulici. Obozavam ovakve trenutke, u njima osecam koliko je jaka nasa veza, koliko nas je nemoguce slomiti, jer cak I kada se cini da se putevi zavrsavaju, mi uvek pronadjemo nove.
Plasljivo rukom dodirujem njegov obraz, topao je I mekan, sklapam oci misleci da dodirujem andjela.
- Mm… budna si?- Iznenadi me nezan glas, otvorih oci munjevito.
- Jesam… volim da te gledam dok spavas.-
- Heh… - On se uspavi, darujuci mi jos jedan medeni poljubac.
Cutali smo, odlazeci negde daleko. Na neko savrseno mesto, dovoljno lepo za nasu ljubav, dovoljno sigurno da nasa obecanja prezive. Polusvesno smo lezali jedno pored drugog, cudeci se magiji koja nas spaja.
Osecam toplinu koja me ispunjava, osecam se potpunom, voljenom. Osecam da mi nista ne nedostaje, jer moj smisao upravo me miluje. Moj smisao je ovde!
- Kako si spavala?- Tiho me upita, njegov dah ucinio je da se najezim, bio je sasvim blizu mene. Bio je u meni, duboko u mom srcu, bili smo vezani nesalomivim kanapom ljubavi!
- Mhm… mogu reci prilicno dobro.- Okretoh se ka njemu, I tek sto nam se pogledi ukrstise, reci poletese iz njegovog grla, jurile su poput zmajeva, nestrpljivo zeleci da ih ja cujem. Nisam smela, ne jos, te plasljivo stavih prst na njegove usne.
- Ali.. hteo sam…-
- Znam, bolje nemoj.-
- Volim te!- Kao da je taj tren nevidljivi I necujni grom sprzio moj duh, nisam mogla da govorim, da ga gledam, nisam znala da li postojim vise na ovom svetu. Osecala sam da me posmatra, da ceka odgovor. A ja sam zmurela. – Plasis se?- Upita me on, stalozeno.
- Ne.-
- Heh…- Skoro necujno se nasmejao, od moje hrabrosti ostadose jos samo mrvice. – Zasto ti onda ruke drhte?-
- Bill.. ja…-
- Hej, opusti se… ja sam ovde..- Sekunda u kojoj me je obgrlio svojim jakim rukama, u kojoj sam znala da pripadam samo njemu, da sam sigurna. Ponovo tisina zavlada prostorijom, pokusala sam da zaspim, no tutnjava u mojim grudima nije se smirila. Kao da sam svakog casa mogla da prepuknem na pola, da umrem od velicanstvene ljubavi koja me okruzuje. Kao da je sve bilo na nekoj granici, I ili cemo je preci, ili nestajemo. Ne mogu da razmisljam, I ne zelim, previse je poseban ovaj trenutak da bih ga olako protracila…
- Zelim da znas…- Poceo je polako. – Da te volim, da sam spreman na sve kako bi bila moja, I da mi uopste nije vazno da li si sada sposobna da mi izgovoris bilo koje reci, spreman sam da cekam, da se nadam, da budem sa tobom zauvek, ili bar dokle ti budes zelela. Nemas razloga za strah, mi cemo zajedno uspeti u svemu!-
- Ohh…- Suze mi navrese u oci, nesto se razlilo u meni, nesto se napokon oslobodilo I napravilo haos.
- Malena, za mene si najbolja u svemu, za mene si uvek prva I jedina!- On poce da ljubi moje uzarene obraze, usne.
- Molim te…. Nemoj… da budes… toliko…- Glas mi je podrhtavao, poljupci pljuste po meni, uzbudjenje je preslo sve granice, vladalo je mnome I nisam mogla da se usprotivim. – Nemoj da budes…. Savrsen.-
- I nisam…-
- Ali…-
- Shhh…- Bill me pogleda krajickom oka, dok je usnama prelazio preko mog stomaka. Zazmurela sam, ponavljajuci u sebi da ovo nije san. Trudih se da nateram pomahnitalo srce da kuca sporije, ne bih li nekako dosla do daha. Nije bilo moguce. Ovo je bilo nase jutro, novo jutro, pocetak novog meseca. Nastavak nase veze, nas samih. Trebalo je da mu uzvatim poljupce, da mu kazem da nas vise ni smrt ne moze razdvojiti, ali reci nije bilo, nije bilo snage da se pomaknem, kao da sam bila zaledjena, okamenjena lavom ljubavi.
- Mmm.. ljubavi idem da se istusiram, nemoj da mi pobegnes!- On se nasmeja, odlazeci iz sobe.
Zvuk zatvaranja vrata, isti mah sam zagrlila jastuk I pocela da priguseno placem. Ne znajuci zasto, pitajuci se cime sam zasluzila andjela, cime sam osvojila njegovo srce, zaista se plaseci da ce me svakog casa napustiti I reci da je sve bilo uzbudljiva igra. Kraj me je uvek plasio, ali sam uspevala da ga izbegnem, ubedjujuci sebe da veza nije ozbiljna. Sada sam znala da je ozbiljna, da je najlepsa veza koju sam ikada imala. Upravo shvatam da vise nisam ista osoba, vise nisam ja, sada sam on I ja, sada postoji samo mi. I dalje skrivam lice pod jastukom, stezem ga misleci da ce se bol pomesan sa ljubavi stisati, da cu napokon doci sebi. Dan je vec odavno stigao u gradske ulice, sve je zivo I smeje se, cujem kikot I zamor ljudi. Slusam kako automobili jurcaju pod prozorom. Slusam a ne dopire mi do svesti, jos uvek sam negde izmedju jave I sna, u nasem skrovistu. I jos mi odzvanjaju njegove reci, jos cujem odjek nasih srca, jos uvek osecam miris prihvatanja…
- Ah, tu si!- Iznenada Bill ulete u sobu, odisuci sveze I privlacno.
- Da…- Tren kada sam osetila ljubav u njegovim ocima, u kome sam videla sigurnost u njegovim pokretima. Recu su najednom poprimile nekakav oblik, pronasle su put, I predjose mojim usnama. Skoro necujno.
- Sta si rekla?-
- Volim te!- Potrcah u njegov zastitnicki zagrljaj, nesvesna da sam upravo uradila nesto cega se od pocetka najvise bojim.
- Mila… ti.. ti to ozbiljno?- Grlio me je, grlio I smejao se, ljubio me kao da sam dragulj od koga mu zavisi zivot.
- Da.-
- Ahh…- Stajali smo na pragu, zmureci. Stajali smo I voleli se. Napokon sam bila sigurna u svoja osecanja, napokon sam uradila pravu stvar, napokon sam ga ucinila potpunim, napokon.
- Nemoj me pustiti.-
- Necu, nikada!-
- Zelim da ti uzvratim sve, Bill, zelim da osetis ovo sto ja sada osecam dok sam u tvom narucju!-
- Ljubavi, nema potrebe, ja osecam sve, ja vise ne trazim nista… samo tebe…-
Ponovo mi suze skliznuse niz obraze, bile su to vrele suze, prve suze koje su dolazile iznutra, iz mesta gde je zaceta nasa ljubav. Tesko su se slivale, osecala sam da me istovremeno peku I prijaju mi. Mi smo se voleli previse jako…

Ja sam more ljubavi
jos uvek udisem
a platno mog zivota suze su obojile
Ja volim te!

Subject: Re: Fears of love Tue Aug 18, 2009 2:13 pm

I meni se dopada, ,. I to prevische! - Et0 pesme uz k0ju cu da placem kad pustim "Love And Death" .. .
Pricha je stvarno stvarno prelepa .. ~budi razna osecanja u meni.. ~ in love