Novi oneshot....
msm da je ideja dobra ali sam unistila...
Da li znas kako je ziveti bajku za koju znas da ima krvav kraj? Da li znas kako je biti zaljubljen I znati da ce se to bolno zavrsiti? Da li znas kako je kad dajes celo svoje srce uprokos cinjenici da ce biti iscupano? Bill, ne, ja ne verujem u vecnu ljubav, I ne, ja ne verujem da nam je sudjeno. Prosto ne verujem, a boli, uzasno boli. Nadam se da te ogorcenje kada procitas ovo nece previse zaslepeti, da ces me pamtiti…Oh, mogu reci da te sada volim, iako je to malo, ja tebe … cuvam. Cuvacu te u kutiji secanja, nadam se dugo…iako niko ne moze znati koliko je to dugo.
Tvoja Katherine
Par krupnih suza pade na pismo koje devojka brze bolje strpa u kovertu. Drhtavom rukom obrisa suze I uzdahnu, pokusavajuci da obuzda razarajuci bol. Lice joj bese sasvim crveno I umorno, ali se u ocima nazirase dalek sjaj, mozda nada? Mozda vera da njen odlazak znaci novi pocetak koji nije pogresan?
- Katherin, sidji na veceru.- Ines, njena bliznakinja, pazljivo pokuca na vrata.
- Dolazim, samo da se presvucem.-
- Vazi.- Vrata se zamalo zatvorise, ali ih Katherin iznenada zaustavi.
- Ines ja…-
- Dobro si?- Ines udje u sobu, zabrinuto gledajuci u sestru.
- Ja mislim da gresim. Ipak, pored svih nasih razgovora… mislim da odlazak u London nije pravilan.-
- Mila, opusti se. Dvoumis se jer se putovanje blizi, ali ne brini. Ispravno je.-
- Ali Bill…-
- Ne volis ga, zar nismo to zajedno zakljucile?-
- Ines… volim ga.-
- Otac nas ceka.- Odgovori ona kratko, ostavivsi sestru u sobi.
Negde duboko u sebi osecam da ti pripadam, ne zauvek, vec sada. Tesko mi je da se oprostim od ovog sada, od tebe Bill. Volela bih da ostanem. Devojka duge ridje kose graciozno sidje stepenicama u trpezariju, gde je otac I sestra veselo docekase. Za stolom su jos bile I dve, tri tetke, ujaci, I jos mnostvo rodjaka koje nije ni poznavala.
Lonesco je bila velika, bogata porodica. Njen otac imao je visok polozaj u drustvu, sto je prezirala. Mrzela je sto ne moze noci provoditi u barovima, sto ne moze trcati po snegu, jahati konje… Mrzela je sto sada mora otici na studije u London.
Ipak, ona ih sve ljubazno pozdravi sirokim osmehom, iako laznim, uzvratili su joj.
- Katherin, draga, nisi se naspavala?- Nezno upita Annette, rodjaka.
- Jesam, dobro sam.- Odgovori, trudeci se da zvuci veselo. Zatim brzo pogleda sestru koja joj uputi strog pogled. Znala je da nema svrhe protiviti se, a ona je tako zelela da se bar jednom u zivotu usprotivi. Da bude svoja, makar jedan tren.
Nakon nesto vise od pola sata vecera je bila zavrsena, I gosti pocese da se razilaze. Katherine jedva doceka da se izvuce iz guzve te potrca stepenicama ka svojoj sobi, ne primetivsi da je Ines prati. Cim ulete u sobu suze joj navrese u oci, lezala je na velikom krevetu sa crvenom posteljinom, svilenom.
- Katherin, sta je sa tobom?- Sestra leze kraj nje, milujuci je po kosi.
- Ne znam.-
- Bill je rekao da ce doci po tebe u devet, spremi se.-
- Ne zelim da idem.-
- U Londonu cemo imati svoj stan, zamisli, samo nas dve. Imacemo I veliku biblioteku sa svim knjigama koje zelimo, imacemo vremena za sve. Zar nisi zelela da mozemo uvek pricati? Cak I u pola noci? Katherine, znas da si uz mene srecna.-
- Ali on! Kako mogu da ga ostavim?-
- Moras. Svejedno, on je samo jedan u nizu, nije jedini, a svakako nije ni onaj koji te najvise voli.-
- Ne mogu, prosto, krivica ce me pratiti do smrti…-
- Toliko puta smo pricale o tome!- Ines besno skoci sa kreveta. – I sama znas da ce vec nakon nedelju dana naci drugu! Svi oni to kazu, svi se zaklinju! A I meni I tebi je poznato da ljubav ne traje ako se ne zaliva!- Glas kojim je izgovorila ovu istinu bio je previse ostar, previse odlucan da ne povredi njenu sestru, I Katherine sada jos glasnije zajeca.
- Znam.- Rece tiho. – Znam da ce se zavristi, zato toliko I boli. Ne vidim smisao onda.-
- Ja vidim.- Ines se blago nasmesi, pribijajuci sestru u zagrljaj. – Vidim ga u nama.-
Ines je onaj deo mene koji je cvrst, jak, uporan… Koji ne odustaje I nikada se ne plasi. Ona je onaj deo koji brise tebe Iz mog srca, koji se nastanjuje na tvoje mesto.
****
Cekao ju je na vratima, sa tuznim izrazom lica. Pogled mu luta belinom koja ga okrzuje, bila je zima. Cinilo mu se da ne postoji hladnije mesto od njegovog srca, koje je upravo pucalo poput leda.
- Zdravo.- Izusti devojka, jedva se nasmesivsi.
- Ej.- Bill je povuce za ruku, tako da sasvim iskoraci iz kuce. Pribio ju je u zagrljaj, nezno je poljubivsi. I dok je osecala kako je njegove usne miluju, volela ga je, I dok su njegove ruke bile zakljucane oko njenog struka, volela ga je, ali ga nece voleti kada ode daleko, jer ljubav ne trpi daljinu, nikada.
- Ne mogu dugo da ostanem, sutra rano putujem.-
- Znam.- Rece, prikrivajuci bol u glasu. – Mislio sam da prosetamo do trga.-
- Moze.-
Oni se uhvatise za ruke, polako koracajuci jedno uz drugo. Nije mogla da izdrzi njegov pogled, da podnese nadu u njegovim ocima, jos uvek je potajno verovao da ce ostati. Nece, jer nema svrhe, ma koliko se trudila da veruje.
Svaka pahulja koja mi padne na lice jos jedna je zvezda koja pada sa naseg neba. Udaljavamo se, topimo, nestajemo…Stajali su na samom trgu, I njena glava bejase naslonjena na Billove grudi. Ceznjivo je udisala taj miris sigurnosti I uzivanja, sklopila oci I izgubila se u secanjima, pozelevsi da se nikada ne probudi.
- Volim te Katherine.- Najednom joj u svest doprese njegove reci, izgovorene mekim glasom, toplim. Kao da su dolazile odnekud daleko, I kada bi stigle do vrata njenog srca delovale bi kao eho. Mozda nije zelela da ih cuje?
Let me be your hero
- Mozda mislis da cu te odmah zaboraviti, ali necu. Volim te. Mozemo da pobegnemo, mozemo cak za par godina da odemo u London, kada skupimo novac. Molim te… ostani.-
Cutala je. Nije se otimala I nije vristala od bola, nije mu rekla da pati, nije mu obecala da ce se vratiti.
Would you dance if I asked you to dance?
Would you run and never look back?
Sasvim naslonjena na njegova prsa, jasno je osecala kako mu srce tuce. Mogla je cak da oseti I njegov bol, beskrajno razocaranje, mogla je da zamisli kako mu se citav svet upravo rusi, ali nije mogla da ostane.
Would you cry if you saw me crying?
Would you save my soul tonight?
- Zao mi je.- Katherine se naposletku ipak usudi da progovori. Malo se odmakla od njega, cisto da mu moze osmotriti lice. Odmah se pokajala, jer na njemu behu samo tragovi suza I ocaj, dubok, istinski ocaj. Uplasila se, u trenutku pozelevsi da potrci I zaboravi proslost, da ne bude kriva.
- Ne razumem kako mozes da odes ako me volis?-
- Ni ja.-
- Oh!- Bill izmace ruku kada pokusa da ga dodirne.
Would you tremble if I touched your lips?
Would you laugh? Oh please tell me these
Now would you die for the one you love?
Hold me in your arms tonight?
- Lagala si, od pocetka?-
- Ne.-
- Nikada nije bilo iskreno kada si me ljubila, govorila toliko lazi…-
- Ne. Samo ne verujem da bi ovo trajalo.-
- Ali traje! Trajalo bi da ga ti nisi slomila!
- Krivis mene, samo mene.-
- Volim te, kako ne shvatas?! Kako ne vidis da ne mogu da nastavim dalje ako odes? Gazis me, unistavas, brises!- Bill klece pred nju, netremice je gledajuci u oci.
Ponovo je samo cutala, znajuci da on sada ne moze videti ono sto ona vidi. A znala je da nijedna njegova rec nije istina. Iako je on verovao, nije istina.
I can be you hero baby
I can kiss away the pain
I will stand by you forever
You can take my breath away
Tada ju je uzeo u narucje I ljubio, I ljubio, I ljubio. Stezuci je svom snagom, ponovo je obasipajuci neznim poljupcima. Njegove oci iznova su se punile novim suzama, suzama koje su trovale njeno bice.
- Ostani.- Nebrojeni put je zahtevao od nje.
I ona je nebrojeni put cutala.
Am I in too deep?
Have I lost my mind?
I don't care you're here tonight
****
Osvanulo je jutro, kao I saznanje da je vreme da podje na brod. Katherine se ne usudi da pogleda svoj odraz u ogledalu, jer u njemu bi videla samo skrhano I prazno lice, bezivotno.
Ines umesto nje ponese kofere niz stepenice, ne progovorivsi ni rec. Oduvek su bile povezane na cudan, uzvisen nacin. Kada bi jedna sestra plakala, druga bi unutar sebe osecala suze. I sada je Ines savrseno osecala bol u grudima, koji ne prestaje da se povecava, siri… Razara.
Uskoro su bile u luci, cekajuci da pocne ukrcavanje. Otac stajase pokraj njih, razgovarajuci sa nepoznatim ljudima. Sestre se drzase za ruke, I Katherine je bila uverena kako bi pobegla da nije bilo tog stiska.
Nije dosao.Prolete joj mislima, a ocekivala je da ga vidi, da izgubi I poslednju mrvicu snage.
Svaki korak koji je presla cinio se kao jedna stepenica nize, kao da je odlazila na samo dno. Tamo gde pripada, tamo gde je ceka jedino njena sestra, tamo gde njega nema. Tamo gde je camila kada je shvatila da ljubav nije vecna. Ponovo se vraca, ponovo tone u sebe.
Brodska sirena glasno je odjekivala citavom lukom, a njen uplasen pogled leteo je medju ljudima koji su mahali. Trazila ga je, znajuci da je sve dalje, da su sanse da ga ugleda sve manje…
- Katherine, videces da nakon par dana on vise nece ni postojati.- Poznati glas njene sestre zacu se iza njenih ledja.
- Znam da cu ga pamtiti, znam. Nacice drugu, mozda cak I ja nadjem nekog, ali znam da ce parcici ovog smrskanog mozaika ipak ostati u meni.-
- Veruj mi kada ti kazem da ljudi brzo ulaze u tvoj zivot, brzo se uguraju u tvoje srce. A kada odlaze, odlaze godinama, odlaze previse dugo, I previse nas boli njihov odlazak. A kada odu, zaboravimo ih, jednostavno kao da nikada I nisu bili tu. Samo je potrebno da ga pustis da ode, bice lakse, veruj mi.-
Sklopila je oci I lagano disala, osecajuci kako je volja napusta, kako lebdi izmedju stvarnosti I snova. Agonija je nije ispustala iz svojih kandzi.
I can be your hero!
Zacu krik iz daljine, munjevito otvori oci I … ponovo ih zatvori. U sebi je jasno videla njega kako je doziva, mase joj. Videla je kako mu se kosa divlje vijori na vetru, kako svom snagom pokusava da dopre do nje, a ona ga je iznova gurala. Osecala je kako bas sada napusta savrsenstvo. Pismo koje drzase u ruci odjednom joj neposlusno skliznu iz ruke, padajuci u more. Zamagljenim pogledom od gorkih suza uspede da vidi samo malenu mrlju koja skace u vodu I pliva ka pismu, koje se topi, stapa sa vodom… Sve tamnim mastilom ispisane reci nestace kada bude pokusao da ih razume, kao sto su upravo nestale I sve misli iz njene svesti, sve su se izmesale I stopile…
Katherine se okrete I pogleda sestru, koja je takodje plakala.
- Imas mene, znas da jedino mene imas zauvek.- Rece Ines, snazno je zagrlivsi.
Subject: Don't belive when I say I love you 
Mon Dec 21, 2009 7:18 pm
)] <333
