New one shoot... hope you like it ^^
Decembar, 2008.
Jos jedan dan poklonjen njemu, njemu koji to najmanje zasluzuje. Ponovo suze oblivaju moje lice, I kao da nikada nece stati, previse ih je. Zmurim, misleci da ce bol postati manji, otvaram oci I trazim utehu. Nista. Najednom vise nista nema smisla. Neprimetno je uskocio u moj zivot I od njega nacinio haos. Osecam se tako prazna, sama, nicija. Za ovih dva meseca sve je otislo do djavola. Skola, drustvo, ja. I on sad nestaje, bledi iz mojih misli, ostavljajuci za sobom duboke tragove, bolne. Nije on kriv, ja sam. Od pocetka sam znala cemu sve vodi, a eto, pristala sam na rizik. Danas mi je, ne znam kako, postalo sve kristalno jasno. Suze ne prestaju da teku, I svaka suza jos jedno je zbogom, jer necu dopustiti da jos vise potonem.
Volela bih da se nista od ovoga nije desilo, da se nikada nismo sreli, da nikada nisam primetila koliko imas lep osmeh.
Oko mene smeh I graja, a u meni tisina. Ako ne mislim na tebe, ne mislim ni na sta.
Nocas cu zaspati, makar u suzama, ali cu znati da je ova epizoda zavrsena. Bice tesko, necu zeleti da udisem vazduh u kome nema tvog mirisa, necu zeleti da zivim zivot u kome ti nisi najlepsa zvezda, ipak, drugacije ne moze - ti svakako odlazis. Obrazi me peku, sasvim su mokri od gorkih suza, od svih misli kako nama jednostavno nije sudjeno. Zelim da verujem kada mi prijatelj kaze da ce sve biti u redu, da verujem kako cu nakon par meseci izgovoriti tvoje ime I biti prisebna, kako necu osetiti ni najmanju iskru bola. Zelim da verujem da mi nista ne znacis, da cu uspeti sve da zakopam duboko u sebe, dovoljno duboko da nikada vise ne ispliva na videlo. Osecam kako se iznutra borim sa osecanjima, I zelim da nestanu, ali suvise su cvrsta. Treba mi samo malo vremena, prijatelj koji ce me pridrzati ako krenem da padam, neko ko ce me razumeti, ko me nece osudjivati. Treba mi samo malo … samo malo da te zaboravim.
Sutra okrecem novi list, ali ti nisi na njemu!***
April, 2010.
- Hey, Kris!-
Mladja sestra nenajavljeno mi upade u sobu te brzo sklopih lap top kako ne bi videla sta kucam.
- Reci?-
- Neces mi verovati ko je dosao u Beograd! Malo pre mi je Dzejn javila, NEVEROVATNO!- Ushiceno je brbljala.
- Dobro, i? Ko je dosao?- Protegnuh se umorno, trudeci se da obuzdam svoje zevanje.
- BILL KAULITZ!!! TOKIO HOTEL!-
- STA?- Nisam sigurna, ali mislim da mi je u tom casu vilica pala do poda.
- Da! Mozes da verujes da je tvoj bivsi sada svetska zvezda, i da, napokon se setio da poseti Beograd!-
- Hh...- Zapanjeno uzdahnuh. - Bolje da to nikada nije ucinio...-
- Ejj! Nemoj tako! Zar ga neces pozvati? Mislim, jedino ti imas njegov broj a bilo bi glupo da se dosadjuje sve do sutra, kada je koncert!!- Majin osmeh sa svakom sekundom bivao je veci, dok sam pokusavala da se smirim i obradim informaciju da je ponovo tako blizu, ponovo posle raskida, brodoloma, ponovo... ponovo dolazi da me jos jednom unisti, pomislih.
- Naravno da ga necu pozvati.- Ledeno izustih. - Uostalom verovatno je do sada promenio broj. Znas, Bill Kaulitz je trenutno trazeniji nego ikada!!- Sarkasticno dodah.
- Ti tvrdoglava glavo!!- Nasmejala se vragolasto. - Onda sam sigurna da ce on pozvati tebe!- Jos jednom se nakezila a potom napustila sobu...
Da li je moguce? Kao da mi se sva osecanja vracaju... Osecam te, duboko u svom srcu. Ljubav je minijaturna ali postoji, zivi cak i sada. Ne zelim da te vidim. Previse bi bilo opasno zagledati se u tvoje blistave oci koje zrace energijom, verovatno bi me nanovo povukle u jamu bez dna, kroz koju sam padala suvise dugo, nikako ne smem dopustiti da se to opet desi. Ne smem, ne bih imala snage da ponovo prezivim tvoj odlazak, ne bih mogla sastaviti novu masku koja salje poruku da mi nisi potreban, da sam hladna i da lako zaboravljam. Ipak, nekakva tinjajuca radoznalost raste u meni, tera me da razmisljam kako izgledas sada, da li se jos uvek smejes onako slatko, dok te svi posmatraju sa divljenjem... *Dan kasnije.- Marija, nema sanse da idem na tu zurku!-
- Naravno da ima, sto bih te pitala uopste da nema!-
- Nema! Sigurno ce biti tamo, ima odvojen deo za VIP!!!-
- Propustices najbolji pena party godine samo zato sto ce neka cupava dzukela biti tamo??- Ljutito je uzviknula. - Molim te mi objasni to svoje ponasanje! Pored njega ce biti jos toliko poznatih licnosti da on nece ni doci do izrazaja! Daj molim te, koga uopste briga za pevaca najpopularnijeg nemackog benda koji hara top listama vec pet godina!!!- Utim ucuta, verovatno shvatajuci koliko je izokrenula istinu i da su njene reci imale suprotan efekat jer sam sada jos cvrsce odlucila da vece provedem kuci.
- Slobodno pocni da se spremas, ja ne idem.-
- Ides. O tome necemo da raspravljamo, samo ce biti problem kako da povratim tvoje dobro raspolozenje!- Hitro je odskakutala do ormara i pocela da iz njega vadi stvari. - Sada je tacno sedam sati, njihov koncert uskoro pocinje a odmah posle toga dolaze na party, verovatno ih neces ni videti jer ce svi biti u zagrljajima devojaka, opustajuci se posle naporne svirke. A ti ces, draga moja, da se kupas u peni i mozda cak navatas nesto! Ooo da! Ne zvala se ja Maja, veceras ces igrati sa najboljim komadom tamo. Hahahhahaha.-
Nije prestala da se kikoce narednih pola sata.
- Btw seko, tvoje ime je Marija.- Nasmejala sam se kiselo.
Ne mogu da verujem da me je nagovorila na ovo. Namrsteno sam hodala iza svoje sestre i jos par drugarica, priblizavajuci se vratima kluba. Guzva se povecava, ljudi nadolaze sa svih strana. Gotovo da me boli glava od sve te galame, a pomisao da cu mozda medju svim tim nepoznatim licima ugledati i jedno poznato, neprestano me izjeda.
Nece doci. Bice previse umoran i nece doci. Trudim sam se da verujem u to, znajuci da su sanse da sam u pravu suvise male. Poznajem ga, taj ni za sta na svetu ne bi propustio dobru zurku. Odjednom me bolna misao probada tacno kroz grudi, sevnuvsi u mom srcu poput munje, cepajuci ga na hiljadu delova koji u sebi cuvaju jos jednu uspomenu na
period sa njim. Period koji sam zamalo uspela da zaboravim ali sada odjednom sva prasina biva podignuta i osecanja su ziva nista manje nego tada, pre dve godine. Ne poznajem ga, razmisljam. Ja samo znam jedan maleni deo njegove licnosti koji sam pukom slucajnoscu uspela da upoznam. Taj maleni deo sada je izmenjen, sada ga ne poznajem, uopste...
Proslo je vec dva sata od kako se ludacki smejemo i uzivamo u razuzdanom igranju i muzici. Maja je nekud nestala, secam se samo da je u ruci drzala polupraznu flasu piva i da je neki decko cije lice nisam stigla da zapamtim bio kraj nje, neprestano je grleci. Potom sam okrenula glavu da uzmem jos jedan koktel i nje vise nije bilo. Previse sam osamucena adrenalinom da bih se brinula za nju... ispijam pice i upucujem mackast pogled devojci preko puta... Uskoro igramo zajedno, gadjajuci se penom i smejuci se glasno, ne znam kako se zove, koje je godiste... Ona je samo jos jedan saucesnik noci u kojoj osecam kako gubim kontrolu nad sobom, i zelim da pobegnem iz stvarnosti, da li zbog straha od istine svojih osecanja ili suocavanja sa njim, ne znam, ali zelim da prisebnost sasvim ispari iz moje svesti i da se zabavljam... Nije me briga! Ohh! Ona upravo ljubi moj vrat....
- Ejj.- Necija ruka snazno me hvata za rame i povlaci za sobom. Ne trudim se da se oduprem.
- Majo? Ti si??- Zacudjeno je odmeravam i shvatam da smo u wc-u.
- Neko je zeleo da te vidi.- Nakon sto zavrsi recenicu decko sa crnim kikicama ulazi u wc i shvatam da je to upravo decko sa kojim je ona celo vece. Hmm...poznat mi je.
- Kriiis!- On prilazi i snazno me grli, uzvracam, pocevsi da se nekontrolisano smejem bez ikakvog razloga.
- Hahahahahah! A uzgred, ko si ti?-
- KRISTINA!- Glas moje sestre cudnovato je pun gneva, iako ne shvatam zasto.
- Znas sestro, imas dobar ukus.- Nastavljam da se kikocem. - I jos uvek sam ubedjena da se on i ja znamo od ranije.-
- Um...- Decko zbunjeno premesta pogled sa mene na Maju, a potom nesto sigurnije izusti. - Ja sam Tom, ako se secas, a sumnjam da si mogla da zaboravis ovako savrsenog decka.- Smekerski namigne Maji, a onda me ponovo pogleda u oci. - Tom Kaulitz.-
Zvuk sirene odzvanja mojim mislima koje se munjevito razbistruju i shvatam... Nemoguce.
- Nemoguce!- Ponavljam glasno, siroko se osmehnuvsi.
- Haha.- Ponovo se grlimo i vrele suze naviru mi u oci.
- Ti nisi normalna, ne smes toliko da pijes.-
Tom i Maja nastavljaju da pricaju dok ih ja sokirano posmatram, nema, ukopana u mestu.
Da li je moguce!!! Prolece mi kroz glavu ko zna koji put veceras. Osecam kako tezna u grudima raste jer mi se uspomene bude nenormalnom brzinom. Tom Kaulitz. Sa mojom sestrom. Sada, ovde, posle dve godine. Uopste nije uobrazen niti se ophodi oholo prema meni, iako sam smatrala da me ne gotivi od kad sam raskinula njegovom blizancu.
Njegovom blizancu.................
- E Kris, idemo mi da djuskamo, dodji kad se jos malo otreznis.- Dobacuje Maja i odlaze zagrljeni.
Nisam se pomakla ni centimetar, vec jos uvek stojim naslonjena na hladne plocice, pokusavajuci da se priberem. Uopste mi nije jasno sta se to dogadja, kako?! Kao da me je neko stavio u srz uragana i moj zivot se izokrenuo naopacke! Sve je cudno!
Iznenada nezan muski glas izgovara moje ime. Okrecem glavu i....
Nema me. Vreme se pretvara u beskonacno mnogo sekunda koje teku citavu vecnost. Otkucaji mog srca postaju neravnomerni i preglasni, skamenjena sam. Stvarnost se cepa pred mojim ocima i uspomene koje mi naviru u srce grubo se sudaraju, cineci da osetim takav bol koji me tera da ispustim jecaj, prilicno glasan. Suvise bolan.
- Cekaj!- Crnokosi decko doziva me ali ne usudjujem se da prestanem da trcim, probijam se kroz guzvu.
Jedan pogled na njegovo sada jos savrsenije lice ubio je sve u meni. Svi bedemi koje sam gradila oko svog srca kako bih se zastitila sada su sruseni. Zar je moguce da su bili toliko slabi i lazni da ih je samo par sekundi njegovog prisustva unistilo? Suze oblivaju celo moje lice, tako sam izgubljena, potresena, i ruke ne prestaju da se trzaju... Zelim da se probudim. Zelim odmah!
- Stani, Kristina!- Bill se pojavljuje iza mojih ledja. Ne usudjujem se da se okrenem. Srecom, naslonjena sam na sank pa ne gubim ravnotezu, a noge su mi potpuno oduzete.
- Mi se znamo?- Kazem kroz suze, davajuci sve od sebe da glas ucinim sto prirodnijim.
- Hej! Pogledaj me. Ja sam, Bill.- Pitam se kako uspeva da se nasmesi tako iskreno u ovom trenutku. Par sekundi zacarano posmatram njegov osmeh, lice, to lice za koje sam nekada disala... Potom pognem glavu i progutam jos jednu otrovnu knedlu bola.
- Dugo te nije bilo.-
- Kristina, mislim da nije pravi trenutak za objasnjenja.-
- Nikada nece ni biti.-
- Hajde da igramo.- Posto nisam znala kako drugacije da odgovorim prihvatam njegovu ruku i odlazimo na podijum. Mislim da se osecam malcice bolje.
U polu tami kluba nazirem njegov osmeh, dok prislanjam svoj obraz uz njegov i slusam ritam njegovog disanja. Billova ruka zakljcana je oko mog struka i shvatam da se ovako sigurno i zasticeno nisam osecala vec dve godine. Suze su i dalje u mojim ocima i vise ne znam da li je uzork sreca ili bol, a mozda je sve to skupa. Toliko snaznih emotivnih erupcija sam dozivela veceras, pitam se kako uopste disem posle svega... Najednom Bill me prostreli prljavim pogledom i pokaze prema izlazu. Bilo je dovoljno da istog casa potrcimo napolje...
- Mmmm...- Gura mi svoj jezik u usta dok ruku zavlacim ispod njegove majce.
- Nedostajalo mi je sve ovo.- Progovara. Nisam sigurna kako da shvatim te reci pa se pravim kao da ih nisam ni cula. Previse su savrseni ovi trenuci da bi ih trosila na razmisljanje.
- Ako kazem da te sada zelim vise nego pre, verovatno cu lagati, ali budi siguran da te zaista mnogo zelim.- Kikocem se i oblizujem usne, sto ga namami u novi socan poljubac koji se zavrsava tako sto se prebacujemo na zadnja sedista automobila.
- Kris, stvarno nisam osetio... ovoliku strast i... ti.. prosto...-
- Shh.- Stavljam prst na njegove mekane usne i on pocinje da ga lize. - Ne zelim da slusam objasnjenja.-
Poljupci postaju sve vreliji i njegove ruke kruze citavim mojim telom. Gorim, osecajuci kako me svaki naredni dodir dodatno pali. A onda je spustio svoju glavu nize... ljubeci moj struk, nize... moje butine. Spretno je svukao moje farmerke a potom i svoje. Nije bilo sumnje da je ovo sada sve sto zelim. Kobni momenti nizu se po nekom nepravilnom nizu jer uopste ne mogu da predvidim sta ce se sledece zbiti. Jedino sto osecam je strast i ovo sada je sve sto cini moj zivot, jer sutra ne postoji. Sutra je previse daleko. Ne zelim da sutra dodje bar jos jednu vecnost...
- Ahh!- Vrisnem kada grubo udje u mene i takodje ispusti uzdah uzivanja. Njegovo lice poprima grimasu zadovoljstva, dok on nastavlja da se izvija nadamnom.
Tonem u harmoniju. Spokoj. Ljubav. Billovo savrseno telo pripijeno je uz moje, i osecam njegovu toplotu kako prelazi na mene... Vlaznom rukom dodirujem mu obraz i on se smesi. Savrseno. U njegovim ocima pronalazim toliko puteva ka buducnosti ali se plasim da ih vidim samo sada, po mesecini, i da sutra kada sunce ponovo izadje da ih nece biti. Mozda je taj iskreni osmeh samo moja uobrazilja..mozda je fizicki kontakt jedino sto nas spaja. U trenutku pomislim da cu se raspasti od bola a onda nam se pogledi ponovo susrecu i sve sumnje su otklonjene. Volim ga. Prokleto ga volim!
Kola se tresu i mi zajedno sa njima. Samo cekam da osetim munje kako se sire citavim mojim telom i snazne talase stasti da otruju sve moje vene. Cekam i.... disanje mi se maksimalno ubrzava, dok me on ponovo ljubi i jezikom prelazi po mom vratu. Gotovo da vristim, noktima cvrsto stegnuvsi njegova ramena. Celo telo mi pulsira i grci se u ekstazi, Bill izgleda kao da nije potpuno svestan. Steze me a onda ljubi, uzdise, sapuce nezno a onda me ponovo obasipa poljupcima...
Sada, u njegovim kolima, znam da je ovo rizik koji sam oduvek zelela da okusim. Da ceo svoj zivot stavim na kocku i ... jednostavno skocim sa litice, nadajuci se da ce on biti taj koji ce me uhvatiti, odlucno priviti uz sebe i zauvek cuvati. Treba imati hrabrosti da potrcis u provaliju, da zaboravis proslost i pokusas da izmenis buducnost, ali ponekad i najhrabriji junaci ustuknu pred tim izazovom. Ja smem trcati svojim snovma u susret, a ti?
Subject: Let's make a pact tonight.. so we can feel this pain of love forever! 
Thu Apr 22, 2010 12:44 am
to je samo fikcija 
well... mene nije blam sooo 
